ИМА ЛИ НАС У ТОЈ ЊЕГОВОЈ БУДУЋНОСТИ?!

Каже мудри српски народ : „Ако ти један човек каже да си будала, не узимај то за озбиљно, ако ти кажу тројица, ти се замисли, али ако ти каже њих пет онда са тобом стварно нешто није у реду“. Е па браћо Срби, када нам данас сви кажу „стоко једна“, онда знајте да смо то стварно и постали (уз дужно поштовање свих животиња под тим термином).
Ако неко случајно не верује, нека се запита – шта још треба да нам он то уради да бисмо схватили да са нама нешто стварно није у реду, и да смо од оних херојских браниоца своје отаџбине постали стока или српски речено марва?! Да ли смо ми данас тај живи доказ да је све оно што је ваљало у српском роду изгинуло на Марици, Косову Пољу, Кајмакчалану, Брегалници, Солуну…? Да ли ми који остасмо на овој светој земљи, данас треба да послужимо као заморчићи у лудовању једној будали која наше митове претвара у будуће фабрике чипова?! Сучим ћемо пред покољења, ако их уопште и буде какви смо и шта себи радимо, питање је над питањима??

Да ли се неко још сећа и уопште зна, због чега је овај наш ухапсио њиховог Мишковића? Да ли неко зна да је било ко у тој јефтиној и њему својственој демагошкој борби против криминалаца који су нам појели „БЕО, ЈУГО и друге банке“, „Гоше“, „Заставе“, „Јумка“, …завршио у букагијама ? Да ли је он када је говорио о борби против „беле куге“ мислио већ тада на свог наследника на челу владе ? А све зарад будућности ! На коју је он то будућност мислио? Има ли нас у тој његовој будућности?!

Боже, колико питања, а одговора нигде и ни од кога! Има ли у тој његовој будућности радника оних фирми од напред ? Има ли ту ове деце што освојише светска злата на такмичењима из математике, физике, хемије… или ће ту бити места само за неке Бабиће, Орлиће, Мартиновиће, Гојковиће и њима сличне?

Како је почело, радника „Гоше“ ће бити све мање и мање с обзиром да решење својих проблема налазе у самоубиствима, а ових „знаменитих јастребова“ ће сигурно бити. Они ће већ колико сутра опет за себе говорити да су били обични магарци (само цитирам једног од горе поменутих), али да су схватили да они имају право да мењају опције и идеологије јер је то по њима сасвим нормално. Наравно, промене се дешавају искључиво зарад опстанка на власти и зато погодите већ сада где ће они бити сутра. Посебно наградно питање се односи на особу са идентитетом Маја Гојковић.

Бели Прелетачевић је можда синоним и пародија за ово данас, али оно што је погубно је свакако чињеница да у нама и данас живи мит издаје Вука Бранковића, кога озбиљно прети да угрози клика са све Вођом на челу. Мит или истина просудите сами!

Када по ко зна који пут изговори да ће плате бити највеће у историји, да нам је тај БДП већи него икада у историји, да нам је дефицит мањи него икада у историји и када у делиријуму свог лудила изговори да је он изградио више од свих пре њега заједно???!!!…, онда се просто човек пита има ли уопште смисла о том и таквом човеку било шта рећи и уопште трошити време? Ругајући нам се са фекалних ТВ канала и насловница информ(биро)ера, попуњених отпадним, канализационим садржајем, овај човек више не иритира већ озбиљно љути.

Рентирајући нас као најјефтинију робу и то ону потрошну, ми смо сви за њега само камен у ципели на његовом путу у недођију. Каква црна Европа и та Унија. Није њему стало ни до ничега сем до себе, брата му и кумова. Ко покуша да му се супростави (а при том је његов), тај заврши у карантину у спа центру „Ковачица“. Ко му се супростави, а није његов, тај заврши у карантину попут ЦЗ-а, Падињака и сличним васпитно-поправним заводима, а они чији је заправо он ?… Е, ти се судски ослобађају и опет попут јахача апокалипсе узимају дизгине у руке и корбачима по грбачи и новчанику шибају овај народ.

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=404

МИТОВИ И МИТО

Онај што ономад величаше Мурата и то бираним речима и који не би да полемише, да ли је Милош на превару убио тог великог војсковођу или је то пак учинио херојски са двадесетак својих мангупа, изгледа је једини схватио грешку у српском правопису и зато га тек сада схватам .У Србији се не каже МИТ него МИТО !!!

Црни Александре Нидоколени, па зар митом што узе од Цанета Жапца и Богољуба Музиканта да нам рушиш МИТ о Лазару и Милошу?! Па зар ти стварно мислиш да, ако уопште и опали тај топ, што га назваше (о срамоте) именом твојим, можеш да надјачаш буку што куља и која ври у нама сада немима?! То што ти још ништа не чујеш, није зато што нас нема, већ зато што ти и не можеш да нас чујеш од цике и вриске што је прави овај твој ботоксирани власник неке ружичасте ТВ. Хор подгузних мува, у вишегласју са све Ђуком Коњом и Крлетом смрадом од Тадића, Александре Нидоколени, помутио ти је разум, те стварно не схваташ разлику између МИТА и мита. То што су у томе велику улогу одиграли и ти твоји деливери саветници Блерови и Шредери није ништа чудно. То је код њих тамо и те како уобичајено поготово кад се мито узима од пуноглаваца какав си ти. Они итекако добро знају да се од МИТОВА не живи, већ искључиво од мита (подразумева се у кешу).

Колико се год ти трудио да овај историјски МИТ потреш из сећања србинова, то ти успети неће. Милица је од Лазара преузела барјак окрвављен створеним МИТОМ о слободи србиновој, а тај са дугиним бојама што Ти предаде Ани са отока Крка, вечно ће ти бити на срамоту.

То што нам нудиш чипове из страних инвенстиција нашим парама, никада Александре Нидоколени, знај, неће моћи да обришу из сећања србинова МИТ о онима који су га стварали и учинили не малим, како то ти тврдиш, већ великим и поносним народом.

Изградивши тако култ о себи од мита, сада оде корак даље те правиш МИТ о својим епским пријемима и испраћајима на степеницама здања почев од оних султанских у Истанбулу до оних у Белој кући, а ту негде стиже да уденеш и оне Кремаљске. Колико се тек МИ сада осећамо поноснима Ти не можеш ни да замислиш. Еј ! нашег Вожда испраћају и при том прекидају вечеру (где ли си ти тада био још се не зна ал ће Жељко у неком будућем писму и то да јави), и низ читаве степенице те испраћају до аута (ниси ваљда мислиоШто јес-јес, такву почаст ни Милош није својевремено доживео док је султану скуте љубио ! (Упс, ваљда знаш да су скути оно испод колена ближе стопалима)!
Уместо закључка : Док је нама тих светских степеништа и пара у буџету узетих од плата и пензија, за нас нема зиме. Ето нама признања са свих страна а инвеститори… ви у ред како то доликује једној правној и уређеној држави, не може у Србију свако да ради шта хоће и како он то хоће, код нас се зна ко је Врховни командант а ко Министар одбране! Али, ипак знајте једно :

Док је у нас Србаља још МИТОВА, нема тог МИТА па био он у кешу ил у злату којим ћете сутра моћи да откупите овог нашег од зла што нам заједно направисте !

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=401

ИЛИ СИ ЗА МЕНЕ ИЛИ ТЕ НЕМА

Тражење одговора на наизглед једноставна питања при утврђивању разлога настанка неке појаве у друштву, данас је попримило епске размере. Кад се каже епске, ни једног тренутка не треба помислити на квалитет већ приповедачки предугачак садржај и смисао одговора.

Остављен и заборављен у свету лаких нота и испразно дегутантних садржаја, конзумент информација о ономе шта се заправо дешава око њега, доведен је практично до нулте спознаје реалности. У таквим околностима и мимо здраворазумске свести о постојању неког проблема, данашњи србосапиенс је жртва спин мајстора и окултиста његове стварности.

Велики умови који су некада ходали овим просторима свој статус су градили и изградили на слободној мисли и спремности да се критички баве чак и оним што наизглед не оставља простор за другачије виђење ствари. Када је говорио о стању заробљеног и утамниченог човека од стране даваоца обећања, као најтежем облику ропства, Андрић је дубоко продро у саму суштину данашњег проблема човека у Србији.

Доведен у стање пуке, елементарне потребе за самопреживљавањем, човек се данас без борбе предаје веровању да ће онај који више обећа и то учини на агресивнији, њему прихватљивији начин, бити тај који ће решити све његове проблеме. Оно што се кроз обећања додатно олакшава и чини их још „прихватљивијим“, свакако је и уверавање да човек уопште не мора да учествује у решавању својих проблема, већ је довољно само да свој глас да ономе кога највише пута види на чаробној кутији свог малог ( великог) екрана.
Постављањем границе потребе спознаје истине на најнижи могући ниво, од самог почетка свог грађења као личности, човек је осуђен да зна само оно што му се упорно понавља на медијима и то нарочито оним „ ружичастим“ и „веселим“ (каквих ли имена).

Свевременска актуелност сатиричара није производ само њихове генијалности да стање у друштву опишу на приповедачки интересантан начин, већ једноставно потврда да процес самодеструкције траје од много раније него што то можемо и да наслутимо. У каквом се стању данас налазимо, најбоље ће моћи да посведоче они који од почетка до краја одслушају саопштења-писма власника једне од ових ТВ са народном фрекфенцијом.

Прескакањем процеса стварања свести где се вредности не дефинишу језиком политике и ријалитија, већ једноставно процесом васпитања и образовања, политика је успела да се наметне као доминантна друштвена делатност. Лишени потребе да право управљања стичу на личној посвећености идеји и начину на који сагледавају шире потребе друштва, политиканти су заузели упражњена места у јавном дискурсу и управо свесни свих својих мањкавости, настоје да задрже достигнутих привилегија. Да баш привилегија, с обзиром да се реч
одговорност одавно изгубила из описа њиховог деловања.

Механизми владања као технолошки процес самоодржања власти по сваку цену достижу изнова и изнова нове креације којих су свесни само они који виде значај овог феномена у његовој суштини. На спорадичне критике које се стидљиво појављују у форми коментара на неке појаве, држаоци инструмената управљања у својим рукама, врло јефтиним и транспарентним (у правом смислу значења овог термина) механизмима, гасе и тај пламичак који који прети да обасја њихов тамни вилает.

Градећи култ власти, створено је друштво медиокритета које не само да није спремно да прихвати критику као покретачки механизам, већ се према свакој и најави критике, на „противника“ устремљује као лавина која гута све пред собом. Идеолопоклонство је овладало комплетним простором јавне површине те потреба да се у форми исказивања елементарне културе, постави бар по које питање, макар од приватног значаја за неког човека, у старту од стране носиоца власти дефинише као делатност субверзивног значаја. Хармонија ураниловке
изаткана је тоновима избора звезда и звездица разних ријалитија наше
културолошке збиље.

У таквим околностима, човек се повлачи у свој микросвет, где мучен својом савешћу, води прави рат са самима собом. Прихватити наметнуте услове опстанка или пак остати доследан неким елементарним принципима живљења слободног човека, питање је које данас раздире његову душу. Оивичен егзистенцијалним минимумима чијим испуњењем ствара привид каквог таквог живота, човек је данас просто имобилисао себе од исказивања јавног протеста против таквог стања. Управо овакво стање на најочигледнији начин објашњава ону Андрићеву тврдњу о најперфиднијим облику утамничења човека. Када се утамничи човекова душа и то за вредност “потрошачке корпе”, онда престаје сваки покушај тражења разлога за његово одустајање од било какве реакције.

Све ово и те како знају и примењују они који су врло свесно прескочили лекције из хуманистичких наука у којима се говори о моралу, поштењу и части, а све зарад испуњења ситно сопственичких интереса. Залагање за људско право у форми и облику какавим га данас дефинишу сви ти по комерцијалним условима ангажовани “борци”, апсолутно су пословни ангажман за не малу синекуру и зато данас не постоји адекватан инструмент опште и појединачне заштите оних исконских људских вредности. Овакво стање ствари даје заправо простор за злоупотребе сваке врсте и ње смо данас сведоци на сваком кораку. Да ли је право на рад и живот вредан достојанства данас мерило људске вредности или права и шта под тим термином уопште сматрају они професионални “заштитници” и “борци” питање је на којем се ломе копља сваке даље активности.

Победа либерала на последњим мерењима (изборима !!!) у земљама са развијеном економијом, како себе зову они који су сконцетрисали преко 90% светске имовине и који као такви управљају судбинама свих нас кроз наметнуту форму потрошачког друштва, само је оставила простор и време да се додатно одложи решавање питање суштинског опстанка свих нас осталих.

Применом технологија манипулисања људском свешћу и савешћу, данас на делу имамо једноставан концепт по којем је сваки онај човек који је у прилици да себе сматра „запосленим“ то не доживљава и не сматра својим људским правом већ за то своју захвалност он мора да дугује некоме другом ко му је то обезбедио. Уз термин „обезбедио“ овде се последично подразумева обавеза предаје и сваког другог права одлучивања о свим питањима, чиме је ова проста размена доведена у оквир новог друштвеног уређења. Чин обезбеђивања радног ангажовања је до мере баналности дефинисана и законским одредбама у чијем доношењу, иако
проведен по свим „демократским процедурама“, није учествовао нико кога се такав закон тиче. Након стицања звања „запосленог“ давалац свог суверинитета, ако то којим случајем није постао раније, бива кооптиран у „члана“, „сигуран глас“ или по најновијој матрици освајања власти „капиларан глас“. Када одлучи у ком својству ће се појавити у списку намењеном за добијање запослења уз наравно обавезу документовања своје предаје суверенитета владајућој клики (фотографисање гласачког листића, обележавањем истог на посебан начин, као „путник бугарског воза“ и сл.), губитник суверенитета опет стаје у ред пред чаробним вратима странке очекујући да буде те среће и добије посао где неће морати баш нешто пуно да ради и ако је мало ближе врху листе, то буде у неком јавном предузећу које ће плаћати сви остали испод њега. Која је цена таквог „прагматичног“ приступа решавању најважнијих животних питања знаће генерације које долазе иза нас када цех стигне на наплату.

Прихватајући стање немоћи да управља својом судбином, човек данас постаје саучесником у свом сопственом уништењу. Немо посматрајући како осветољубиви понављачи из њихових разреда чији су се родитељи стидели својих сенки на родитељским састанцима, ти некада примерни и добро васпитани дечаци и девојчице данас стидљиво чаме у ходницима партијских птросторија очекујући да их се ти и такви школски другови сете и покажу бар мало милости тиме што ће их послати код „неког њиховог“ да га запосли на одређено време и бар тако обезбеди неку мрвицу хлеба за своју породицу. Принуђени на понижавање сваке врсте, они ту добијају обавезу да уз сендвич и флашицу воде обилазе градове по Србији и са усхићењем славе свога тј њиховог вођу као свога спасиоца и месију. Јездећи аутобусима диљем своје домовине, сви ти некада добри ђаци са сетом се сећају школске лектире и приповедака Радоја Домановића за којег узгред буди речено они њихови другови на власти мисле да је то неки из странке омраженог бившег режима.

Они који још увек мисле да у статусу „капиларног гласа“ могу да сачувају бар још то мало образа и не постану „сигуран глас“ или члан странке на власти, принуђени су да своју лојалност доказују активистима који их бесумучно позивају телефоном и обилазе на кућним праговима проверавајући њихову лојалност изнова и изнова пред сваке изборе а како ствари стоје осим што их је било биће их све више и чешће.

Новоуспостављени постулат „ или си за мене или те нема“ најдиректније опредељује сваки вид избора и спрам тога и избор чини крајње једноставним.
Оивичен егзистенцијалним страхом и неизвесношћу сутрашњег дана, човек је данас претворен у аморфну масу која се попут глине обликује у рукама једног али баш једног човека. Уз одсуство било какаве реакције, сви ми данас постајемо саучесници своје пропасти и то што је најпогодније, то радимо добровољно са великом улогом у свему томе.

Колико је вредно подсећати се свега онога што је изговорио човек који је од своје политике направио супермаркет (за свакога по нешто а за њега све) заиста је беспредметно и на то не треба губити време с обзиром да је и оно јуче ,уз ехо кроз празан и неограничен временски ништаван простор, постало давно прошло време.

Уколико бар неко у свему овоме пронађе део себе, онда има наде. Наравно, ту мислимо и на оне који знају и који су дубоко свесни да су управо они напред описани, али се зарад „поноса“ и даље правдају пред собом да раде добру ствар, али…. када буду дошли по њих неће бити никога да се буни …

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=398

КАД СЕ ПРЕДОЗИРА ВУЧИЋЕВ КОКАИНСКИ БОТ

Када се власник ружичастог канала са логом у ћошку што, Боже ми опрости, личи на фекални остатак ретке столице, обрати писмом јавности својим, сада већ далеко препознатљивим стилом, онда је то догађај сам по себи вредан пажње.
Ко до сада није знао да се малтер који отпадне после керамичарских радова, не користи за „шмркање“ и да то може да има штетне последице по конзумента, сада проверено, из прве руке може да види да само права и квалитетна супстанца може да изазове излив елoквентности и интелигенције као што је то у случају поменутог дежурног за писање писама. Ову тврдњу знаменитог културолошког ствараоца (екстработа) требало би добро да изанализира и над њом се замисли сваки керамичар, а посебно један што је у животу удисао и малтер и кафу некако истовремено.
Шта ли смо ми то толико згрешили, па морамо да живимо у друштву где један такав, (ајд сада погоди израз, а да не увредиш не њега него себе), себи да за право да прокоментарише било шта и било кога. Да ли је грех оне натполовичне већине, што ономад даде свој глас „оном“ и његовима да нас мрцваре и вређају, толико велики да још мора све то да објасни и брани овај несрећни власник медија са све и мирисом и укусом оне његове флеке из ћошка. Да би доживљај био још већи све то би зачињено дејством неке њему омиљене квалитетне прашкасте материје.
Збогом памети, рекао би неко, а да ли је баш тако ? Наравно да није! О свему што нам се дешава и шта ће нам се дешавати, све лепо пише у „студији случаја“ где је свој суд дала и објаснила нека позната румунска маркетиншка агенција. То што је њено седиште, гле чуда, на истој адреси и броју (само на другом спрату) где се окупљају и они што на ту адресу улазе без свог, а излазе са ЊЕГОВИМ мишљењем, само је пука случајност. Мистерију око те агенције сада ће као приоритетни задатак да разреши, а потом и разбуца, ко дотрајалу канализациону инсталацију најбољи керамичар на тајном задатку, пре него што све обложи новом керамиком и плочицама произведеним у српској фабрици страног власника, уз обилату субвенцију државе која ће бити изграђена за 2-3 године у рецимо Крушевцу, на пример.
Што се тиче памети: У правној науци и законима, постоје одредбе које ослобађају одговорности учиниоце недела уколико је до радње дошло у одсуству здраве памети и свести, те и то треба имати у виду.
Стиче се утисак и намеће закључак, да су ови румунски маркетиншки стручњаци одлично проучили наше законе, те по том основу и створише ботове као носиоце, односно преносиоце свих заразних болести што их смишља овај наш, а у ствари њихов. Осим ботова, ту је као екстра додатак у форми медијске потпоре, додат и овај ружичасти (испод носа и помало беличаст), некада шеф посланика ЈУЛ-а, јер је ЈУЛ био КУЛ, а сада је то ипак све напр(е)дно.
Све ово дакле што нам се дешава, производ је добро смишљене операције и једино што радује и улива наду за сутра, је чињеница да злодела треба да прикрију и аболирају један обалављени испод носа доктор и један керамичар.
Познавајући њихове домете, унапред се радујем дану када ће питање утврђивања коначне одговорности неког из света ове политике бити знатно олакшано.

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=396

VUČIĆEVE REFORME SVE USPEŠNIJE A MRTVIH I BOLESNIH SVE VIŠE

.
Zahvaljući Aleksandru Vučiću Srbija je postala El Dorado za belosvetske korporativne mešetare, hohštaplere, mafijaše i ostale špekulantske vucibatine. Stotine hiljada hektara komercijalnog i poljoprivrednog zemljišta države Srbije dao im je u bescenje a stotine miliona evra im poklonio iz budžeta. Narodnih para i narodne imovine! Tamo gde je bilo neophodno oduzimala se i rušila privatna imovina gradjana Srbije, premeštane su naplatne rampe, menjane gradjevinske namene. Kako bi inostranim kompanijama obezbedio najjeftiniju radnu snagu u Evropi kralj laži Aleksandar Vučić je nametnuo “istorijske reforme za spas Srbije”: pljačkanje penzionera, prosvetnih radnika, lekara, policije i drugih društvenih kategorija. Osiromašeno stanovništvo je oterano u finansijsku bedu, beznadje i sramotu. Uslovi pod kojim rade su robovlasnički. Primanja ne mogu da im obezbede ni biološki opstanak. Propisi, zakoni i Ustav ne važe za Aleksandra Vučića a, takodje, ni za “strane investitore”. Svim inspekcijama, nerežimskim novinarima i psima je strogo zabranjen prilaz i ulaz u objekte stranih kompanija. Aleksandar Vučić se hvali da je “zaposlio” 130 000 ljudi ali prikriva da je 200 000 zaposlenih izgubilo posao! A za to vreme sindikati su, na čelu sa Orbovićem, svoju društvenu ulogu zamenili za državnu mašineriju za mlevenje srpskih radnika. Konačan rezultat “ekonomske istorijske reforme” je 1 500 000 nezaposlenih, ekonomsko robovlasništvo, medijska diktatura, socijalna beda, sramota, poniženje, beznadje, red na kazanima narodnih kuhinja i izvršitelji na vratima i sve više mrtvih i bolesnih.

Studenti su širom Srbije inicirali proteste “Protiv diktature” jer ne žele da žive pod diktaturom Aleksandra Vučića i njegove partije, u zemlji jednoumlja.

“Pokret nezaposlenih Srbije” podržava proteste “Protiv diktature” i najavljuje svoje aktivno učešće.

.

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=361

KOSOVO: POGUBNA POLITIKA ILI DOBRA TRGOVINA

Aleksandar Vučić kralj maketa, lažov bez premca, cinik bez pokrića, postao je žrtva sopstvene narcisodne politike. Briselski politički dupelizac je upao u sopstveni ćorsokak, ćorsokak gde su se sreli laž i istina. Laž da nije potpisao kapitulaciju nad srpskim imovinama na KiM i istinitim dokazima iz Brisela da je to učinio. Saučesnici u ovom veleizdajničkom činu su mu Tomislav Nikolić i Ivica Dačić. Srpski živalj na KiM je godinama obmanjivan kao i gradjani Srbije i srbi u rasejanju. Srpska imovina, srpski živalj kao i teritorije na KiM su predata ili prodata šiptarima. U oba slučaja neko je profitirao. Da li je ovo rezultat pogubne politike ili dobre trgovine svakako je veleizdaja. KiM se ne može više braniti ratom. Nema ko da ratuje. Nema vojske, nema policije, a narod gladan i bolestan. Kosovo se mora časno odbraniti u Beogradu referendumom, svrgavanjem veleizdajnika i poništavanjem svih veleizdajničkih briselskih dokumenata.

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=353

BETONIZACIJA BEOGRADA U REŽIJI SINIŠE MALOG

Poznato je da Siniša Mali gradonačelnik Beograda, premijerov lični Idiot, najviše voli zelembaće, belo, tudje žene i naravno, bezbol palicu i fantomku. Usput je zavoleo betonizaciju Beograda pa u tu svrhu gde god vidi travku on je betonira. Pored betonizacije 100 hektara uz reku Savu za nametnuti projekat „Beograd na vodi“ za oko mu je zapala i izletnička površina „Ušće“ na ušću Save i Dunava. Neprimetno i uglavnom noću posečeno je skoro hiljadu stabala drveća. Na tom sada već urnisanom prostoru se održavaju razni dogadjaji, a jedan od njih je i Beer fest. Naravno, pijani konzumenti nemaju pojma da je tu nekada bio 50-godišnji zasad. Koga briga!? Zašto je posečeno više stotina stabala na ovom prostoru? Zbog industrije zabave. Strani investitor namerava da uz pomoć Siniše Malog betonira čitavu površinu za postavljanje zabavnog parka. Mali je već nekoliko puta javno najavio ovaj scenario. Naravno da će indutrijalac zabave da bogato nagradi Sinišu zelembaćima. Zanimljivo je da na ove njegove izjave i seču drveća na ušću nije reagovalo nijedno udruženje za zaštitu ljudske sredine, šuma i ekologije. A ima ih na desetine. I tako, drveće na ušću iščezava kao što i iščezava istraga za 24 apartmana, falš diplomu i slučaj „Savamala“. A naravno čuvenog gradonačelnikovog obećanja da će od 13 do 20 000 nezaposlenih biti zaposleno na izgradnji Beograda na vodi više se niko i ne seća. Ko će presuditi Idiotu!

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=351

VULIN I ČOVEKOLJUBLJE

Politički patuljak Aleksandar Vulin je nedavno ushićeno izjavio: „Srbija čuva dostojanstvo migranata! Srbija se od drugih zemalja u postupanju u migrantskoj krizi najviše razlikuje po tome što se mi prema ljudima odnosimo sa dostojanstvom, jer svako ljudsko biće za nas ima pravo na dostojanstvo“. On je pohvalio fondaciju „Čovekoljublje“ zbog postupanja u migrantskoj krizi, koji su podelili telefonske kartice i novac migrantima sa Bliskog istoka, u iznosu od 56 miliona dinara.
Nekoliko dana kasnije 18 godišnji Stefan Simić iz Mola se obesio jer je bio prinudjen da prekine školovanje zbog besparice. 18 godina je živeo u stanu bez struje. Njegova majka je na sve strane tražila pomoć, socijalno, opština, crkva, ali svi su bili gluvi i slepi na njihove muke. Stefan Simić više nije moga da podnese ovakav život. Obesio se. A trebala mu je samo mesečna karta za autobus da bi išao u školu. Zakazala je lokalna zajednica, državne institucije i Srpska pravoslavna crkva kojoj je Stefanov otac za života poklonio svu svoju imovinu. Zakazali su svi oni koji se najviše prse za dostojanstveni život migranata. Onih istih koji su spremni da siluju, pljačkaju i zagadjuju po Srbiji. Danas-sutra će neki od njih da dignu u vazduh neki tržni centar. Zašto ne Stefanu 3000 dinara a 56 miliona dinara vucibatinama? Zašto je fondacija „Čovekoljublje“ Srpske pravoslavne crkve opredelilo dobrovoljne priloge svojih vernika migrantima a ne Stefanu. Politički patuljak Aleksandar Vulin treba da podnese ostavku zbog diskriminacije domaćeg stanovništva i nesebične pomoći razularenoj hordi probisveta koji se nekontrolisano šunjaju po Srbiji.

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=347

SPREČIMO ŠIZOFRENIKE DA BUDU IZNAD DRŽAVE I ZAKONA

Da je Vučić iznad zakona i države govori i njegova izjava da će istina o Savamali biti rešena za deset dana,” ma koliko bila bolna”što će reći da se sve zna ali se ne objavljuje. Ali eto Vučić je Zakon, i nalogodavac (Idiot) će biti prekršajno kažnjen. Da bi potvrdio svoju političku šizofreniju i zamaglio istinu u Hercegovačkoj, pokreće istragu ko je sa fantomkama oteo Miloševića,( mada se zna da se Milošević samostalno predao),i gde su 5 milona dolara koje su ameri platili, a usput je obećao i spomenik Djindjiću kao i najveći bruto rast privrede u evropi 2017 godine. A i da njegova stranačka koleginica guvernerka nije normalna govori njena izjava da su “gradjani vidljivo zadovoljni” reformama. Dok gradjani umiru od nemaštine i boleština, dok preko milion nezaposlenih tumara u potrzi za bilo kakvim poslom, dok su redovi ispred zdravstvnih ustanova sve duži kao i na kazanima narodnih kuhinja ova zaštitnica uvozničkog lobija i stranih banaka besramno izvaljuje da su gradjani vidljivo zadovoljni. Svedoci smo svakodnevnim samoubistvima zbog gladi i bede. Gradjani Srbije, Srbija je pred bankrotom, ova vlada nas je zadužila za sva pokolenja, lažima i pretnjama opstaju na vlasti. Njihov jedini interes je lično bogaćenje dok su na vlasti. Ono što je ostalo od srpske imovine uskoro će na doboš. Sprečimo to! Sprečimo šizofrenike da budu iznad Države i Zakona!

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=335

KO JE IDIOT?

Kapo mafijaške političke organizacije službenog naziva Vlada Srbije je otputovao u privatnu posetu Putinu naravno o trošku gradajana Srbije. Uoči odlaska dao je izjavu da je samo idiot mogao da organizuje noćno rušenje objekata po Savamali sa bagerom bez tablica i akterima sa fantomkama na glavama koji su usput bezbol palicama terali slučajne prolaznike i maltretirali i vezivali nesrećne čuvare objekata. Jedan od tih nesrećnika nažalost je umro od posledica zastrašivanja i pretnji. Srce mu nije izdržalo. Dakle ko je Idiot koga je prozvao Kapo? Ko je taj Idiot koji je poslao Eskadron smrti da teroriše nedužne gradjane Beograda i nezakonito ruši legalne objekte po Beogradu? Siniša Mali? On ima najviše interesa da se čitava Savamala što pre sravni sa zemljom kako bi dokazao svom Kapu da projekat Beograd na vodi samo što nije krenuo. Da li je gradonačelnik koji ima lažnu diplomu i aferu 24 apartmana u bugarskoj i pravi se idiot da to nema veze sa istinom bio u stanju da pošalje Eskadron smrti u Hercegovačku ulicu? Da li će on poneti epitet Idiota? Ili Nebojša Stefanović? Ministar policije koji je ili potpuni idiot jer ne može da nadje počinioce ili se pravi idiot. Kao što idiotski prećutkuje istinu o svojoj falš diplomi. Predsednik Nikolić? Ne, nikako, on još uvek sanja da je predsednik. Doduše i on se pravi idiot zbog svoje lažne diplome. Na kraju epitet Idiota će poneti neko iz demokratske stranke jer su za vreme njihove vladavine učestvovala dva bagera bez tablica: jedan u Beogradu tokom rušenja vlasti Miloševića a drugi na Jarinju. Taj iz Jarinja je još u funkciji. Samo sad radi za novu političku mafijašku organizaciju. Ali Kapo ima preči posao, „upravo je saznao“ da su amerikanci nekom platili 5 miliona dolara za hapšenje Slobodana Miloševića i to mora da se po hitnom postupku istraži. Samo zadnji idiot to nije znao!

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=331

Starije objave «

» Novije objave