НЕ ДАМО МАЈМУНА!!!

Попут правог “домаћина” репрезентативне Србије оличене у лику и делу великог вође, Жељко Митровић је данас испред свога дома дочекао и угостио протестанте у маниру каквом му то и доликује. У одбор за дочек овај усвојитељ и старатељ мајмуна (биолошка веза још није доказана, а сумња се основано да је у његово стварање он лично умешао делове свога тела), постројио је обучене у народне ношње старлете из плесних група звезда и звездица ружичастог стајњака. Помоћ за организацију овог дела му је пружио лично кум Вулин као највећи стручњак за та питања данас у Србији. Са послужењем у маниру “српског домаћина”, овај ботоксирани љубитељ прашкастих материја, дочекао је оне представнике руралне Србије која се побунила против увођења новог реда живих бића у своје домове као да су род рођени. Да је “прави домаћин” и да је оличење свенародног покрета љубитеља Великог, Жељко је показао одмах на вратима вешто се кријући иза набилдованих утеривача њему храбрости, а гостима страха. Осим храброшћу, Жељко је упркос негодовањима показао и да је стварно прави домаћин с обзиром да је госте дочекао својом омиљеном музиком и песмом. Гостима је на улазу понудио чак и банане које је одвојио од уста свог усвојчета ризикујући да му неко из Центра за социјални рад сутра закуца на врата и одузме старатељство над мезимчетом. Када је коначно видео да су гости поред оваквог дочека и даље недобронамерни, као прави херој, попут онога који се никога и ничега не боји (чик погодите да ли још има таквих), храбри Жељко је стао у одбрану дома свога. У прве редове одбране одмах је послао своју ударну фалангу Гоцу и другарицу јој. А ови гости, ненавикнути на овакав вид добродошлице, и као неко ко не препознаје ове Жељкове “европске вредности”, помислише да на тренутак могу да се понашају као он и ето белаја.

Банана мен који је у том тренутку двесташеснаести пут отварао деоницу пута око Грделице, иако физички спречен да се Жељку нађе при руци, одмах је реаговао и у ружичасту задругу је као појачање послао своје омиљене ликове, Крлета, Вучка, Нешу и Гогија. За тили час, напред наведени су народу објаснили да је на делу нова завера и да су демонстранти ту да би убили оно за шта су се он(и) изборили. По ко зна који пут, ова ударна песница народне воље, поновила је да је на делу нови напад на све оно за шта се они уз скуте (и новчаник наравно) свога вође залажу и да су они ту да, као и до сада, одбране достигнуте вредности. Да не би остали недоречени, они су свако из свог домена још једном поновили за шта се они то конкретно крваво боре, а то је :
– За нормалну и уређену Србију у којој ће мајмуни мирно и достојанствено моћи да уживају у чарима Анђеле Вештице, Лепог Миће, Луне Џогани и осталих бораца за културни и морални напредак Србије,
– Залажу се и за слободу новинарског изражавања у формату “минут-два” и непристрасно коментарисање политичких противника најпознатијих аналитичара ових простора Вучка и Крлета у емисијама које води сада повређена Гоца, – Залажу се и за културу говора и политичке коректности у дијалогу међу политичким противницима (најбољи полазник курса из ове области званично је проглашен градоначелник Суботице),
– Залажу се и за правну и безбедносну сигурност грађана Србије (најбољи из ове теме били су фантоми из Сава мале и обезбеђење са спонтаног скупа, додуше пријављеног, приликом инаугурације),
– Залажу се и за нова радна места (уколико не преживе они у Гоши, ето још сигурних пет хиљада нових на њихова места код страног инвеститора),
– Залажу се и за опстанак Срба на Косову и Метохији (братска коалиција са Рамушом и Тачијем) …

Изрекоше они за својих “минут-два” на овој непристрасној ТВ још штошта, а о томе за шта се конкретније залаже Гоги Весић, жути ДОС-овац, видећемо у серијалу под називом “Београдски победник избора”.

Након свега што ови људи рекоше, ко сада може да остане равнодушан према ономе шта су “непристрасни новинари” ове јадне и нападнуте ТВ преживели у обрачуну са “зверски острашћеним политичким противницима”? Ко сада да остане равнодушан према оном камену што га независни Сарапа даде будућем градоначелнику да угради у камен темељац независних институција града када дође на власт? Ко да остане равнодушан на све оне активности пљувачних жлезда које прорадише код Крлета Идола док је говорио о срамним и ничим изазваним нападима на та јадна створења са ТВ Пинк? Ко сме да остане равнодушан и безбрижан када чује аналитичан приступ овим догађајима од стране Алексе Жунића српског новинарства алијас Вучка Информатор Вучића?

Србијо, упамети се! Долазе тешки дани, дани одлуке, дани када ће гладно мајмунче из Задруге почети да пушта крике очаја (неки чак кажу да се оно јадно данас чуло са звучника испред зграде ТВ) због свега онога што је приморано да трпи од бахатих и неодговорних усвојилаца Жељка и Милице. Помозимо том јадном усвојчету да се избори за своју банану и одбранимо га од штетних утицаја како споља тако и унутар свога дома. Предлажем и надлежном скупштинском одбору, да се под хитно састане и размотри новонасталу ситуацију и да сви они посланици владајуће већине, престану више да се крију иза свога вође и да јасно и гласно поруче свима онима који би да нешто мењају: НЕ ДАМО МАЈМУНА!!!

ПС: Позивам др Небојшу да хитно уради експертизу и хемијску анализу прашкасте материје просуте на плочнику испред ТВ Пинка и да уколико она по квалитету и стандарду одговора укусу власника те ТВ, исту одмах и без одлагања преда истом на даље коришћење по основу права које му припада (остављено испред његове куће). Власништво над простором у којем је смештена ТВ Пинк као наднационална кућа, одавно је утврђено од стране Весића и његових другова из ДОС-а по правоснажном решењу из октобра 2000-те године. Кад већ убицу певачице није ухапсио у директном преносу у току ријалитија, толико бар дугује несрећном Жељку а и његовом усвојчету.

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=520

ОД ОВЕ ВЛАСТИ ГОРИ ЈЕ САМО НАРОД!

У спину су кратке ноге!
Политичка коректност налаже да се народни говор уподобљава лингвистици политичке коректности те тако оно што смо некада сви разумели, данас морамо да преводимо на неки нови прихватљивији језик. Некада је лаж била лаж, издаја је била издаја, олош је био олош, а полтронство равно љигавштини људској. Данас ове термине зарад те фамозне коректности није пристојно говорити (осим када говорите о својим политичким противницима, а ви сте на власти). Огадивши политику као тему и занимање, данашњи либерални концепт поимања друштвених односа, редефинисао је не само језик већ и вредности о којима се писало, говорило и на сваки други вид уметности приказивало људско достигнуће. Људске слободе и права данас досежу неке нове „вредности“ које оптерећене букагијама људске сујете и похлепе једва да и вире из бездана мрака и таме. Концепт ријалити филозофије за који се некада веровало да припада последњем кичу и оличењу неморала и људске пропасти, данас заузима примарно место у свету који нас окружује. Позив на мобилизацију за спас људских душа као један од последњих апела за спас онога што се спасти може, данас одзвања у полупразним домовима где кандило и икона стоје тамо где им је место. Проглашењем победе либералног над конзервативним, сви ти тзв лидери савременог света устоличили су у форми општеприхватљивог да те раније моралне вредности више не постоје и да је слобода све оно чега смо се до јуче стидели. Када се то све уобличи у форми те језички сковане терминологије ријалитија, простора за озбиљну расправу готово и нема. А нема га зато што они који уводе мајмуне у некакаве замкове и виле препуне изгубљених и осакаћених моралних сподоба (овде и да хоћу не могу да будем у том њиховом критеријуму коректан), заузимају свет око нас и зову га медијски простор.
Да ли се неко запитао чији је то простор у који они на велика врата са утамниченим мајмунима уводе све нас, присиљавајући нас да будемо део тога, иако кажу да је једна од слобода коју они баштине баш и то да променимо канал и то не гледамо? Шта је то данас јавно добро и ко је то смислио да оно има цену коју неко може да плати и тиме загосподари много ширим пољем него што то они представљају? Да ли је куповина медијског простора и могућност да се преко тако стеченог народног добра, ботоксирани власници телевизија и фрекфенција као општег добра, обрачунавају са свима који су им сметња у комерцијализацији њиховог бизниса (читај богаћењу), заправо та њихова слобода. О онима који добровољно прихватају да буду део тог ужаса, не бих, а онима који то са одушевљењем прате и коментаришу, предлажем да послушају и покушају да схвате речи песме великог Тошета „ шта је то у људима тужно да улазе у туђе животе и ко то живи у прошлости мојој а још није умро од срамоте „. Па господо ријалити магови, СРАМОТА је управо реч коју ви треба да чујете, а да ли ћете је разумети, не верујем. Но, нисте ви наш проблем. Наш проблем су они што из разлога те политичке коректности, а зарад скривања својих најгорих људских особина, управљају и располажу правом да вам уступају та наша добра.
А сада мало на српском.
У време када готоово свака месна заједница и свака стамбена зграда у Србији има одељење за борбу против корупције и криминала, све је више бараба који на народној муци згрћу огромне паре. Криминалци, друштвени шљам и олош, корумпирајући самопроглашене политичаре за које је проституција пристојно занимање, као термити једу и прождиру душе и паре изгубљених у временима ратова, глади и безнађа. Уједињени у борби за отимање свега вредног и распродаји свега што им падне под руку, политичари и криминалци нису ништа друго него једна страна медаље. Удружени у јединствени злочиначки подухват, политиканти и криминалци, бездушно отеше сво оно наслеђе и вредности које генерације и генерације стицаше у неком времену пре нас. Изнова и изнова користећи лаж, превару, насиље и крађу, као неизоставни део своје политичке борбе, потпомогнути од стране још горих од себе, разни опскурни ликови данас владају овим нашим простором. Која то политичка коректност може, а да не примети да су они који се баве јавним послом данас заправо курве које зарад прљавог динара мењају партнере чешће него неке одевне предмете?! Ко данас може да каже да су радници који су истерани на улицу и који себи секу прсте и злостављају своје супруге и децу, губитници транзиције, а да не мисли у ствари да су они опљачкани, издани и преварени од оних који их у паузама шетања мајмуна по ријалитију, позивају да гласају за неке њихове пајтосе, ортаке и кумове.
Ко разуме и говори српским језиком, схватиће и разумеће напред наведено, а они који су зарад политичке коректности спремни на компромисе, нека и даље верују да је све напред речено последица неразумевања нових тенденција и трендова, у који смо ушли зарад цивилизацијског искорака неолибеларног живљења. Ко не верује у своје емоције, нека и даље гледа магични правоугаоник и нека и даље покушава да мисли да има горих од њега, и да оно за шта ови јадници у ријалитијима добијају њихове паре представља нову еру цивилизације. Нека и даље шаљу поруке подршке и пишу коментаре на тим друштвеним мрежама, јер ће само тако успети да побегну од своје стварности и нека и даље мисле да ће једног дана и они направити неку „комбинацију“, из које ће зарадити толико пара, да могу сви да купе по једног мајмуна и да ће им на прослави рођендана од кума на поклон у кутији стићи нека од ових старлета из ријалитија.
И као што рече један мудри човек (име аутора ми је познато)“ Од ове власти гори је само народ „!

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=516

ПОВИШИЦА НЕГО ШТА! МА ЗЕЗАМО ВАС

Што је речено, нека буде записано ! Ако баш не може да буде записано у неком закону, а оно нека буде објављено на Пинку и то на сваких минут-два. Овако отприлике гласи заповест Врховног нам команданта, која се додуше понавља већ више пута у ових његових две,три,пет година власти, а односи се на повишицу плата запослених у војсци, здравству,школству и другим тек изграђеним институцијама за време нам његове власти. Навикнути да нам се најважније вести саопштавају у формату скројеном у главама препознатљивог маркетиншког тандема Митровић-Вучићевић, заповести ВК просто одјекују и уносе неку посебну топлину у нашим душама. Свечарска атмосфера тако већ годинама траје у нашим домовима и посебно је кажу она онако раскошна у домовима пензионера који додуше још увек стрпљиво чекају својих пет минута у тих минут-два.
Све би дакле било у најбољем реду и то би трајало још једно годину-две да ту нешто не мути ова нам премијерка Ана. Таман када су на заједничком састанку најодговорнији људи безбедности ове земље (Вулин,Неша и Бата) потврдили да су схватили да и они нешто мора да предузму по том питању повећања плата, кад оно Ана за минут-два, читаву причу врати на почетак. Овде сада нешто озбиљно није у реду. Председник, пардон Врховни командант рекао, Бата,Неша и Вулин пешадинац рекли РАЗУМЕМ, кад оно Ана каже ОСТАВ. Двери су у чуду ! Фикус проговoрио ! Баш у време кад му вакат није (овако ни Чеда не би срочио свој политички став) ! Зар она не зна да се на команду ВК не дају амандмани !?
Војници и полицајци само што скинуше један од три пара чизама што им ВК обезбеди пре неки дан и када отворише по ладно пиво после дежурства од дневнице ( 150 динџи за 24 сата страже, мало ли је) да на миру одгледају још једном вести о повећању својих плата, премијерка онако у свом стилу пуном осмеха и лепих префињених манира, замути им разум и сруши све планове што они градише све ове године напредне власти. Од обећања њиховог првог министра (за неупућене и оне заборавне, ВК је прво био МО) изгледа ни овог пута неће бити ништа ! А све је лепо изгледало ! Министри и шеф БИА насмејани, припреме за параду у пуном јеку, руси увежбали јединицу за обезбеђење личности, Бата загипсо онај Вулинов зид и сад може да прима у службу кога хоће и кад хоће, Лабан завео ред у Суботици…. а ова Ана изгледа љута када је схватила да се Војска спрема за параду поводом дана зуавршетка Војне Академије а оне оне њене, шарене и веселе.
Е па господо официри, подофицири и војници, када будете схватили да треба да се спремате за ону Анину параду а не ону вашу, тада можете да за једно годину-две и добијете повишицу. Овако сада, чизме на ноге лагане и на терен. Поговора нема. Премијерка је доказала да није фикус и показала овим надобудним безбедњацима да је кључ од касе код ње !
МИРНО, на лево равнајс и на извршење. ОСТАВ ! Обавеза да на сваких сат времена и даље гледате вести у којима ће бити објављивана ваша повишица и даље остаје ! А сада на извршење !

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=513

ТАФЧЕ НА ГРАФЧЕ

Таман када смо почели да заборављамо фамозни македонски сценарио за рушења лика и дела нашег ВК (за неупућене „ВК“ = Врховни Командант),ете ги па неки са македонским нагласком ускочи у врску нашег Врховног. Дакле, док смо ми уз директно присуство нашег ДБ-а надгледали расплет кризе у македонском парламенту и док смо се замајавали подршкама бившем македонском премијеру, неки македонец искористи гужву и упаде у везу нашег ВК.
У вези са овим најновијим шпијунским атаком, кажу упућени, велику заслугу у разоткривању има и ППВ (опет за неупућене : ППВ = Први Полтрон Вулин). Афера је откривена тако што је у тренутку качења фотографије ВК у свом кабинету , ППВ приметио неке чудне жичке што из канцеларије НАТО-а, које се налазе тик до његовог кабинета у нашем Министарству одбране, изводе директно до негде горње усне ВК.
Реагујући у маниру искусног војника- пешадинца, ППВ је одмах известио Врховну Команду да је на делу нови напад на лик и дело ВК. Да се ради о нечему јако важном и битном одмах је потврдио својим сопраном и Ивица (још без марице) и при том, ваљда да би дао на још већем интезитету информације, додаде да се ради о поузданом податку који је проверен из више извора и да овај шпијунски атак има елементе иностраности. Да се није шалити са озбиљним нарушавањем безбедношћу државе ваљда је свима јасно и зато је сваки злуради коментар крајње неумесан.
У маниру искусног државника и некога ко зна да се такве ствари зарад даљег праћења ситуације саопштавају само поузданим и провереним људима, ВК о овом открићу дојави само Жељку са Пинка и то онако дискретно да и он пропрати преко свог Македонија Пинка шта се то доле дешава. Жељко за проверу информације задужи Вучка Информатора којем је то у опису посла а и до сада је био поуздан по питањима проверавања података који се тичу највишег безбедносног интереса по земљу. Још се нису стишале похвале на његов рачун када је ономад преко својих информатора дошао у посед порнографских фотографија мрске му Колиндице која на фоткама што их он објави беше спремна не за дом но за спијење (што би рекли македонци). О апелима да не иде у Кину јер му се спрема државни удар у земљи нећу ни да говорим, човек је занатлија пар екселанс.
Када је та поверљива информација завртела свој први круг међу најповерљивијим људима, ред дође и на струку. Увидевши да Први полтрон Вулин није у стању да сам загипса зид који је бушио у свом кабинету, у помоћ му притече ни мање ни више него шеф БИА. Као човек од заната, одмах се приватио посла. Ко је помислио да је Бата гипсао зид и да то има везе са керамичарским занатом, тај спада у категорију оних који нису заслужили да их ВК икада више спомене у категорији која може да очекује повишицу плате или пензије или да буде запослен код страног инвеститора и треба да га буде срамота. Бата као човек од искуства када је безбедност земље у питању, наравно у маниру врхунског професионалца оста нем за јавност али се зато рупа у зиду закрпиекспресно и тиме се бар донекле отклони директна опасност од шпијунског деловања.
Док су се занатлије бавиле својим занатима, Врховни одмах позва телефоном (надам се само да то није урадио са оног прислушкиваног), свог македонског колегу и у пет тачака му издиктира текст њиховог споразума. Гарант мира и безбедности на овим немирним балканским просторима од свог рођења, навикнут да решава конфликтне ситуације, на радост и одушевљење читаве Врховне Команде и ову врло непријатну ситуацију окрете у своју корист и поново врати миран живот свим грађанкама и грађанима југоисточне Европе у досадан и монотон ритам. Па није он Борис и да нуди решења само у четири тачке, наш ВК и овог пута однесе победу над мрским ДОС-овским режимом и нађе решење у ПЕТ тачака на одушевљење читаве армије интернет тимова своје а наше нам АВС (Апсолутно Владајућа Странка)
У међувремену, пошто су оне жичке пробушиле горњу усну на фотографији и она сада као таква није достојна да виси изнад његове главе, несрећни пешадинац Вулин одустаде од своје генијалне идеје да ВК окачи изнад своје главе.
Док се ова афера не реши до краја у Бриселу, када ћемо опет да подвикнемо тим нападачима и док ППВ не пронађе нове фотографије одговарајућег формата и адекватног израза лица, запослени у Министарству Одбране и Генарлштабу ће на њихову велику жалост и разочарење, остати ускраћени да се са својим ВК срећу свакодневно у својим радним просторијама. Његов светли лик ће још неко време красити бандере поред раскопаних улица а нама остаје да се надамо да ће потом уз фанфаре или трубаче све једно, бити свечано унет у официрска здања да их својим ликом стално подсећа како се радом и марљивошћу брани и воли отаџбина.
Него, јел бата узе ону кафану у Суботици ? Ако јесте нека му неко каже да на јеловник никако не ставља тафче на графче, ће неки помисле да и он има везе са чпијуни. !

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=511

DANAS U OKLAGIJAMA SUTRA U BUKAGIJAMA

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=488

ПИСМО СЛАВИЦИ ЂУКИЋ – ДЕЈАНОВИЋ

Госпођо министарко без фотеље, Славице Ђукић-Дејановић,
Обраћамо вам се са молбом да коначно учините добро дело за овај унесрећени народ. То што је ваш партиjски шеф истрговао са овим његовим пајтосом да седите без фотеље у влади и да се бавите демагогијом, пардон демографијом, само отупљује оштрицу ваше бритке професионалне опредељености једног психијатра да се бави својим послом. Више него икада, пружена вам је јединствена прилика, да у непосредном окружењу имате толико пацијената, да уколико нисте отпочели, одмах прионете на израду неке научне дисертације. Ово вас молим да схватите крајње добронамерно, јер ако сте помислили да је гума која вам је пукла на службеном аутомобилу владе, док сте случајно били на истом месту где и председнички кандидат током кампање, покушаја атентата на вас, вашу партију или, не дај Боже, вашег лидера, онда нама стварно нема помоћи. Ментално посрнуле особе из вашег окружења, покушаће тај случај да злоупотребе и да вас убеде да сте ето и ви битни за ову државу и народ, те да је неко хтео и вас, не дај Боже, да елиминише и тиме Србију скрене са тог пута у ЕУ. Не верујте им, они хоће само да вас одврате од вашег основног занимања.Свима је нама добро позната ваша доследност, одлучност и храброст, да се дугогодишњом борбом за побољшање социјалног положаја радника, сељака и поштене интелигенције, изборите за социјалну правду и радничка права, те вас зато молимо да нам и овог пута помогнете.
Немојте да сте изненађени што ово пишем вама. Ваше искуство, како професионално тако и лично, може по мом мишљењу пуно да нам значи. Професионално, зато што сте у овој влади једино ви компетентни да успоставите дијагнозу и препишете терапију вашим колегама, који се данас поносно оглашавају у јавности са податком да смо на некој листи први у свету по привлачности за стране инвеститоре. По приватном, ви најбоље знате какве је проблеме у приватизацији аутомобилске индустрије у Србији имао ваш супруг, и кроз шта је све пролазио као неко ко није схватио суштину страних инвестиција. Да су њему тада била позната ова данашња истраживања, вероватно би и он нашао неког арапско-европског партнера у гринфилд инвестицији кабловске индустрије у Србији. Надам се да нисте помислили на кабловску ТВ и другу ИТ технологију, овде се искључиво мисли на фабрике за производњу каблова за аутомобилску индустрију. Те чипове ћемо мало да сачекамо, док не одшколујемо нове ИТ стручњаке.
По неким истраживањима, како кажу ови аналитичари светских утицајних финансијских часописа, у Србији се данас производи таман толико каблова за потребе светске аутомобилске индустрије, колико и овај ваш новоприхваћени шеф има подршке грађана Србије (по најновијим истраживањима разуме се). Данас сам госпођо Ђукић-Дејановић, напокон схватио (а дуго сам се бавио тиме јер ме је мучило то питање), ко то за њега и вас гласа? Тек сада видим да изгледа сви запослени у фабрикама за производњу ауто каблова у Србији гласају за све вас заједно.
Немојте пуно да бринете ни за финансирање вашег научног рада. Уколико није дао бар пола садржаја из оног његовог коферчета, онима који су га пет пута звали да изађе напоље пре него што уђе полиција, и ако није он платио цех у кафани за ручак са „председником тениског савеза Србије“, онда имате и ви пуно право да тражите део за науку. Мишљења сам такође да ће и он препознати потребу за вашим ангажовањем по овом питању, јер како изгледа и шта говори (кад не пева) и он осећа потребу за вашом стручном помоћи само то не сме јавно да вам каже. За Бранка не брините. Он је човек најбоље схватио да на шефа и његову подршку не може да рачуна и зато је боцкао овог вам главног и опа, он ускочи у владу преко реда. За Тончева нисам баш сасвим сигуран. Он доле на југу води рат са овим аутованим магарцима, што некад беху радикали, а сад су напредни државни секретари, те у том јаду и он може да скрене са тог европског пута, а и код њега коридор иде ка Бугарској што је, признаћете, мало испод нивоа Европе у коју ви из централа идете.
Мислим да се нећете љутити ако вам као сарадника предложим и Дијаницу Вукомановић. Она добро познаје ситуацију и код вас, а и код ових неопредељених опозиционара. Осим што би вам била добра као сарадник, мислим да би и она могла да буде добар материјал, с обзиром да је трпела душевне (неки кажу чак и физичке болове) од шефових миљеница и старлетица у вашој странци.
И на крају,
Госпођо министарко, препустите ви ту демографију нашој премијерки она то о наталитету зна боље од вас, и под хитно почните да се бавите вашим основним занимањем. Ко то данас на личном примеру зна боље од наше нам премијерке да је демографија кључ развоја и да се само рађањем ствара нова снага Србије. Установа у којој сте били привремено (неоправдано) склоњени из ваше омиљене фотеље, пардон портфеља, вапи за клиничким опсервирањем и хоспитализацијом људи из вашег окружења и верујте ми, Србија то од вас жељно очекује.
П.С. Ја можда јесам луд, али нисам глуп !

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=425

БРЖЕ, БОЉЕ, ЈАЧЕ, У СИГУРНУ ПРОПАСТ

Када говори о потреби да се битне ствари решавају уз пуно уважавање реалности, премудри и најхрабрији да то каже, вероватно мисли на ону стварност коју он креира из дана у дан. О његовим лудовањима је превише речено и крајње је време да почнемо да размишљамо о њиховим последицама.
Последња у низу иницијатива која долази са његове стране је отварање фамозног дијалога око најважнијег питања када је државотвотворност Србије у питању. Да бисмо уопште могли да отпочнемо расправу на ову тему, прво што морамо да га запитамо је: На коју он то реалност мисли када упозорава да се она мора прихватити? Да ли мисли на ону реалност изазвану „Бриселским споразумима“ које је „жута банда“ отпочела, а он докусурио. Јел то она реалност у којој захваљујући његовом најбољем голгетеру ми водимо са 5:0? Да ли је наша позиција сада неупоредиво боља имајући у виду да се овако остварена предност не стиже лако ни у једном спорту у којем важе правила? Уколико је пак мислио на „тајванску канасту“, онда је његова бојазан оправдана, јер се само у тој игри правила мењају сваким дељењем карта. Да ли можда мисли на ону реалност када Уставни суд ове државе одбија да цени уставност тих споразума карактеришући их „политичким“, а не „правним“ питањем!?
Ипак, како ствари сада стоје и поред убедљивог вођства, за које смо сазнали од млађаног голгетера и несуђеног машиновође осликаног воза, изгледа да није баш све тако како нам је представљено. Нестрпљив да прослави нову победу, млађани јуришник је напустио воз ка главном граду Заједнице српских општина, одмах на првој станици, тако да није стигао да доспе на насловницу као неко на кога је покушан још један у низу атентата на носиоце суверене и неприкосновене демократске власти у нас Срба у новијој историји. Како је пропао покушај да још једном победимо те квази институције на Косову (убих се да нађем звездицу на тастатури), или „Приштини“, како их зову неки од ових гласноговорних трубача што одзвањају по читав дан, сада се фокус поново сели у дворе на Андрићевом венцу. Да баш тамо, где је он иначе рекао да неће да столује због њему непотребног гламура којим одише то здање. Да ли је реалност, а тиче се њега лично, и та фамозна скромност када каже да живи у гарсоњери, која је случајно купљена од типа за којег он никад није чуо, а тај је, реалности ради, пословни партнер његовог блиског пријатеља и финансијера. То што се та стамбена јединица налази врата до врата стана његове супруге, који је једно 5 пута већи од те његове уџарице, мање је битно у целој овој причи о озбиљним темама.
Вратимо се тим фамозним споразумима у Бриселу. Ако занемаримо све оно што је о тим споразумима говорио пре доласка на власт, и ако занемаримо шта је све говорио уопште на тему Косова и Метохије као колевци и историјском епицентру српске државности, онда се бар на тренутак ваља позабавити оним што он назива реалност.
На Косову и Метохији, на нашу велику жалост данас функционише власт наметнута од стране Америке и њене НАТО фаланге. Оно што су нам представници ове власти до јуче говорили да је „административна линија“, данас је граница у пуном значењу те речи. То што нас је један од њих убеђивао и драматуршки, додуше неуверљиво, објашњавао да је то пункт на којем ће се моћи вршити избор полицајца коме се показује лична карта, данас је уређен гранични прелаз по свим стандардима који важе за ту материју. Данас је реалност и то да представници српске власти траже дозволу од „Приштине“ да уопште уђу на ту територију. О највећем достигнућу досадашњих преговора са том „Приштином“, „Заједници српских општина“, ми до данас не знамо заправо ни шта је, ни шта подразумева, нити које надлежности би имала и на крају, којем правном систему би била уподобљена њена делатност. Оно што знамо, а плод је те реалности и деловања актуелне политике, је чињеница да Срби са КиМ веома активно учествују у влади и власти институција које Београд још не признаје! Колико јуче у београдским медијима је проказиван и називан свакојаким именима један Србин (либерал) који је први закорачио у власт Арнаута, док је данас ситуација таква да се Срби на КиМ „охрабрују“ из Београда да што активније узму учешће у тој и таквој власти, а све зарад … Е, зарад чега још није баш сасвим јасно, али је зато у Београду слављена победа „Српске листе“ као у најмању руку да смо освојили светско првенство у фудбалу (за жене наравно). Да ли треба подсећати и појашњавати ко сачињава ту „Српску листу“? Да ли на њој до јуче беше и онај Вулинов државни секретар што га полиција означи као наркодилера и којег се сви напрасно без речи одрекоше без да барем дају неко смислено образложење? Да ли овде треба подсетити, да ко жели да честита тим Србима победу на изборима, мора да окрене позивни број као да зове било коју другу земљу!
Е, па ако је то та реалност која треба да послужи као полазиште за неке преговоре и дијалоге, најпре унутрашње, а потом и званичне са том и таквом „Приштином“, онда нам се црно пише. Бојим се да је један Ковачевић мало, да би се позивајући на њега скупила храброст (мада не знам за шта му она треба кад човек стално понавља да се он никога и ничега не боји) и учинила издаја коју спрема да изведе. Нећу да верујем да је тај несрећно злоупотребљени Ковачевић већ написао сценарио за неку своју нову драму на ову тему, а и подсетио бих да осим Душана у српској култури делује и Синиша са истим презименом, па би могло да се види и шта је он рекао на ову тему.
Господо преговарачи, подсећања ради, у овој држави постојимо и МИ. МИ као обичан народ који је о јунаштву и храбрим делима својих предака слушао од неких који су знали да цене и поштују заслуге оних који своје кости оставише на и за ту нашу територију о којој би ви да преговарате. А ти господине главни, само да те подсетимо да теби нико није дао право да у наше име предајеш и продајеш нешто што ти није тата Анђелко оставио попут свих тих непокретности које, хвала Богу, видимо да имаш довољно. То што су твој отац и мајка стицали, ти можеш слободно са твојим батом да размењујеш, продајеш, уступаш и поклањаш, али оно што је крвљу запечаћено као светиња, не дирај. То ти не дамо ! Даље руке од нечега што је наше и што припада свима нама јер и нама га преци оставише не у власништво већ само на чување и даље наслеђивање ! Окани се ћорава посла, доћи ће после нас и бољи и мудрији и поштенији и већи родољуби који ће знати шта да раде са тим и тако стеченим наслеђем. Ми, заједно са тобом, очигледно нисмо достојни да се бавимо трајним решавењем питања над питањима а даће Бог да дође време када ће и тај твој свет знати из чије се крви рађају божури на тој светој земљи!

Вук Досингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=416

АКО СУМЊАТЕ У БРАНКОВИЋА НЕМОЈТЕ У ВУЧИЋА

Уколико је и било дилема, сада их више нема. Маске су пале и сада “ком`опанци-ком`обојци”.

Након вишесатног монолога у којем смо имали прилику да слушамо предавања на разне теме, а посебно су била занимљива она из историје, сада је коначно ваљда и “неверним Томама” јасно да је циљ читаве представе режиране ко зна где, а у извођењу АВ, предаја Косова у крваве руке и чељусти злотвора Тачија и Харадинаја, уз учешће „преговарача“ и “ дијалогичара“

Уподобљавање политичког деловања илити прихватање принципа “реалности” као јединог правца у којем ће се деловати у завршном чину решавања питања Косова и Метохије, ствар је која је већ наметнута као једина опција. О каквом онда процесу преговарања и договарања уопште има смисла отварати дијалог, када се унапред зна да ће сваки исход бити искључиво на штету националних интереса Србије.

Решавање овог питања над питањима за српски народ, по козна који пут изнова актуелизује причу о губљењу свега онога што се ратовима и крвљу бранило на овим просторима. Кад кажем ратовима, мислим на оне сукобе у којима су Срби бранили и војнички одбранили своју територију и на жалост свих нас, вољом великих, уступали је другима као кусур у њиховим глобалним надигравањима. Прича о неспособности политичара на овим просторима да својим деловањем сачувају национални интерес народа којег заступају, само је делимично тачна. Тачно је само то да су они били недорасли, неспремни, неспособни и толико корумпирани, да су при сваком преговарању једино знали за своју цену док их државотворни интерес није превише занимао.

У каквој смо то онда реалнијој ситуацији данас?

У колико као репер узмемо готово свакодневне монологе овог вође, онда је ситуација трагична. Полемишући сам са собом, окружен пробраним ботовима, вођа чак и на питања “гледалаца” одговара у тону који плаши и водитеља и гледаоца (слушалаца његових тирада одавно већ нема). Колико је свака његова представа фарсична, нека буде само процена мене као пристрасног и нека не буде уопште битна, но, шта ћемо са свима онима које је вођа позвао на широки дијалог, а све их је претходно окарактерисао као “политичке идијоте”, “будале” и свакако онако чиме се описује неко кога не да не уважавате, већ народски речено мрзите. У ком они амбијенту долазе на канабе? Имају ли они прилику да искажу јавно неки другачији став и предлог за решавање овог горућег питања? А питам се и ко су уопште ти његови саговорници и кога би то они представљали?

Шта ми да очекујемо ?

Ко се овом човеку, макар у назнакама супростави, једино што може да очекује, је одговор или саопштење дежурног у напредном штабу. Предизборни, изборни и постизборни штаб странке вођине у повишеним мерама борбене готовости је од свог оснивања. Количина фекалија кроз коју ће бити провучен непријатељ вођин, а тиме по њему и народа (јер је он и народ), идентична је протоку исте кроз ПВЦ цеви пречника 200 цм. Количина лицемерја која се просипа у таквим саопштењима превазилази сваки разумни и крајње толерантни приступ теми. Стање свести оних који се оглашавају у свим медијима (осим једно 3-4 највише), је крајње забрињавајуће и бојим се да је стадијум душевног бола, који како сами кажу трпе од “многих свакога дана” у опасној зони.
Оштећење њихових душа је заправо такво, да је распад исте сада у терминалној фази. Човек и људи са толиким душевним оштећењима заиста изискују неопходан медицински третман, с обзиром да је то њихово стање заразно и прети да прерасте у пандемију. Ако су они у таквом стању, како ли се тек осећа оних 195% осталих грађана Србије што се у њега куну као пред иконом сваки дан. Имајући у виду овај медицински контекст, као и чињеницу да су на челу државе такви људи и такав човек, са пуним правом се поставља питање, да ли су овде у проблему ОНИ или смо пак у проблему МИ.

У ком правцу се креће брод којим кормилари душевно угрожена особа која је спремна на све и свашта, само да би некога у нечему победио, само Бог зна. Ми сигурно не знамо, с обзиром да га већ, ни сами не знамо колико пута, бирамо на неке функције са којих он побегне пре него што и запамти где се налазе радне просторије (сам да их пронађе свакако не би знао). Ко без пуно размишљања наведе све функције на које је вођа биран у претходних пет година, заслужује аутоматски место у оном његовом штабу и прилику да буде у публици у неком његовом будућем обраћању нацији. Док страначки штаб заседа и вреба оне који помисле, а не дај Боже, и кажу нешто лоше о вођи, у припреми су и нова саопштења минут-два телевизије и Инфор(биро)мера која ће реалност учинити јаснијом.

Реалност или ријалити ? Одлучите сами !

П.С. Зна ли неко који је уопште став вође по неком важном питању ?

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=413

КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ СТРАНАЦ

Преговори трају, иду у добром правцу, али им нико не зна крај и нико ништа не обећава.

Тако гласе вести у којима нас медији извештавају о догађајима везаним за протесте радника и оних који још увек мисле да то јесу. Замрљани уговор са „ФИЈАТОМ“ и даље је мистерија коју би сви да открију, али у маниру „озбиљних политичара“ ови на власти не могу да откривају пословне тајне. Дакле, још нико да овом народу покаже шта је у њихово име неко потписао пре десетак година, а како ствари стоје неће ни ускоро. Пословна тајна или пљачка народа, мистерија је која ових дана дрма Србију. Да ли је „Фијат“, први страни инвеститор који ће после узетих субвенција и максимално искоришћених ресурса у виду бесплатне радне снаге, први напустити Србију, остаје да видимо у наредном периоду.

Сада већ добро увежбани хор који седи десно од председавајућег дома Народне скупштине, већ пету годину пева исту песму о лоповима пре њих. Налик пијаном госту под вашарском шатром који изнова наручују исту песму о бившој љубави уз коју ју је први пут пољубио или пак ону када га је она оставила, напредни хор сада већ крештавим гласом раштимовано понавља рефрен о бившим лоповима.
Колико су ти бивши лопови заиста вредни да о њима ови садашњи певају већ пет година, потврђују и они сами, стално их боцкајући и подсећајући да су они још увек ту. Да, они су сви ту, а радника који сами себе обогаљују или чак и живота лишавају нико и не помиње у тој песми. Наравно, за њих ту нема места, мада би онај без прстију још и могао да се нађе у песми с обзиром да би још увек могао да гласа за чланове хора, јер само што му нису испунили обећање и открили кривца због којег данас уместо да чека плату, чека инвалиднину.

Тумарајући између редова написаних о висини датих субвенција, у једном тренутку сам помислио да бих и ја могао да под таквим усливима постанем успешан бизнисмен. Додатни подстрек да размишљам на ту тему даде ми текст о страном инвеститору који се намерачио на пропалу фабрику једног, прво проказаног па онда брже боље аболираног и заборављеног „контроверзног“ бизнисмена. Ништа овде нема чудно док се не прочита име и презиме овог странца. Нећете веровати, а оно таквих имена у Србији има колико хоћете и да случајност буде већа, он се и презива исто као и ми !

У ишчекивању тог спасиоца, који ће фабрику која је процењена на око 40 милина евра, уз сагласност поверилаца, да купи за око 4 и у њу за две највише три године запосли 1000 радника, (да не цепидлачимо, 200-300 горе-доле, као да је то битно), штрајк у „Гоши“ и „Фијату“ полако, али сигурно, оде у заборав.

Да се ја, море, вратим мојој идеји. Сад је право време да, док овај хор пева рефрен о оним лоповима, ја кренем у реализацију те за народ најбоље идеје о страном инвеститору. Кад их чујем колико је доброг у тим страним инвестицијама, ништа ми друго не преостаје него да нађем правог посредника, који ће ову моју идеју да дошапне оном хоровођи и ето мене очас посла у кругу уважених страних инвеститора (Анђус не долази у обзир одмах да се зна).
Народе, спремај паре, да ми изградиш фабрику и да себи обезбедиш плате за једно три године унапред, а после, после ћемо да се договарамо. Дал` ће се договарате са овим или неким другим хоровођом, то зависи од вас, а не од мене. Ја гласам увек за хоровоћу (ал` кад победи) !

Што се тиче висине плате у тој мојој будућој страној инвестицији, е, о томе сада нема разговора. О њој можете да разговарате са тадашњом владом кад будете штрајковали. Једино знам да ћу ја тада да будем негде на Сејшелима. Имам и ја ваљда душу, мајка му стара, а и страни сам инвеститор!

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=410

МОТОРНОМ ТЕСТЕРОМ НА ЉУДЕ

Као сваки својим јадом обузет Србин, опет сам се са пријатељима синоћ упустио у полемику око политике и то на једином за ту тему слободном месту. Погађате, ради се о кафани. Таман када сам своју тираду о стању духа нације готово довео до врхунца и саме поенте излагања, пријатељ ми рече „Тише мало чуће те неко! Окренух се око себе и стварно видех да неки за суседним столом као по команди погнуше главе, а неки и преко воље добрано потегнуше цуг из својих орошених флаша пива које стајаше испред њих…. Е сад, не знам да ли они то своје нагло игнорисање према мом погледу исказаше због страха од оног што сам причао или због страха да ће неко од присутних дојавити партијском координатору надлежном за ту кафану да су и они били ту док је нека будала причала на шкакљиве теме.

Зашто ме је та сцена данас подсетила на ону која се десила у питомој српској варошици када је група грађана стала у одбрану младих липа и била истрајна да ту остане докле год не оду они који су моторкама секли та прелепа стабла. Таман када су помислили да су победили у тој борби, изненада се појавио један „шумар“ са све упаљеном моторком и претњом да ће их посећи уколико се одатле не склоне. Како је своју намеру документовао озбиљним аргументима (одмах је онако на пола одсекао једно младо дрво), браниоци су се повукли. Кажу да је после тог „шумара“ привела полиција, али да је тужилац одбио да предузме било какве радње из своје надлежности, јер по њему човек није учинио ништа противзаконито.

Наградно питање : Ко је овде луд? Да ли ја што у кафани причам о ономе што видим својим очима, они из кафане за суседним столом што сагињу главу, онај „шумар“ из Паланке, људи што бранише липе или онај тужилац што пусти шумара да се врати у кафану и настави са својим дневним активностима цинкарења оних што свашта причају по кафанама?

Мој предлог за тачан одговор је да је ипак најлуђи онај страначки координатор који прима извештаје из кафана, који шаље „шумара“ са тестером на људе и који издаје налоге тужиоцу како да поступи према његовом војнику!

На питање о лудаку дакле постоји предлог одговора. А шта је са свима нама? Шта је са онима из кафане који сви мисле исто као ја, али не би да буду доведени у никакву везу са мном јер имају неки послић и деца им не раде, а само што су завршили неки од ових факултета чија имена знају само њихови власници? Шта је са оним шумаром из Паланке? Која њега сила покреће да тестером иде на народ и сече оно јадно дрвеће и тиме доказује своју оданост партији чији одборници изгласаше одлуку да секу она јадна стабла ?

Времена за размишљање нема још много, а сви који ћуте, а знају одговор само га још више скраћују. Рате кредита у којима смо до гуше и којима се задужисмо да водимо животе у сенци координатора, а не хладовини липа, из дана у дан све су веће и не зна се ко ће их на крају отплаћивати.

Времена за размишљање нема још много, а сви који ћуте, а знају одговор само га још више скраћују. Рате кредита у којима смо до гуше и којима се задужисмо да водимо животе у сенци координатора, а не хладовини липа, из дана у дан све су веће и не зна се ко ће их на крају отплаћивати.

Под Паланачким липама више се неће играти деца и њихов хлад неће штитити ни оне који их бранише, а ни оне који их посекоше, а и кафане нам опустоше… мислите о томе !

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=407

Starije objave «