«

»

Štampati ovo Чланак

АКО СУМЊАТЕ У БРАНКОВИЋА НЕМОЈТЕ У ВУЧИЋА

Уколико је и било дилема, сада их више нема. Маске су пале и сада “ком`опанци-ком`обојци”.

Након вишесатног монолога у којем смо имали прилику да слушамо предавања на разне теме, а посебно су била занимљива она из историје, сада је коначно ваљда и “неверним Томама” јасно да је циљ читаве представе режиране ко зна где, а у извођењу АВ, предаја Косова у крваве руке и чељусти злотвора Тачија и Харадинаја, уз учешће „преговарача“ и “ дијалогичара“

Уподобљавање политичког деловања илити прихватање принципа “реалности” као јединог правца у којем ће се деловати у завршном чину решавања питања Косова и Метохије, ствар је која је већ наметнута као једина опција. О каквом онда процесу преговарања и договарања уопште има смисла отварати дијалог, када се унапред зна да ће сваки исход бити искључиво на штету националних интереса Србије.

Решавање овог питања над питањима за српски народ, по козна који пут изнова актуелизује причу о губљењу свега онога што се ратовима и крвљу бранило на овим просторима. Кад кажем ратовима, мислим на оне сукобе у којима су Срби бранили и војнички одбранили своју територију и на жалост свих нас, вољом великих, уступали је другима као кусур у њиховим глобалним надигравањима. Прича о неспособности политичара на овим просторима да својим деловањем сачувају национални интерес народа којег заступају, само је делимично тачна. Тачно је само то да су они били недорасли, неспремни, неспособни и толико корумпирани, да су при сваком преговарању једино знали за своју цену док их државотворни интерес није превише занимао.

У каквој смо то онда реалнијој ситуацији данас?

У колико као репер узмемо готово свакодневне монологе овог вође, онда је ситуација трагична. Полемишући сам са собом, окружен пробраним ботовима, вођа чак и на питања “гледалаца” одговара у тону који плаши и водитеља и гледаоца (слушалаца његових тирада одавно већ нема). Колико је свака његова представа фарсична, нека буде само процена мене као пристрасног и нека не буде уопште битна, но, шта ћемо са свима онима које је вођа позвао на широки дијалог, а све их је претходно окарактерисао као “политичке идијоте”, “будале” и свакако онако чиме се описује неко кога не да не уважавате, већ народски речено мрзите. У ком они амбијенту долазе на канабе? Имају ли они прилику да искажу јавно неки другачији став и предлог за решавање овог горућег питања? А питам се и ко су уопште ти његови саговорници и кога би то они представљали?

Шта ми да очекујемо ?

Ко се овом човеку, макар у назнакама супростави, једино што може да очекује, је одговор или саопштење дежурног у напредном штабу. Предизборни, изборни и постизборни штаб странке вођине у повишеним мерама борбене готовости је од свог оснивања. Количина фекалија кроз коју ће бити провучен непријатељ вођин, а тиме по њему и народа (јер је он и народ), идентична је протоку исте кроз ПВЦ цеви пречника 200 цм. Количина лицемерја која се просипа у таквим саопштењима превазилази сваки разумни и крајње толерантни приступ теми. Стање свести оних који се оглашавају у свим медијима (осим једно 3-4 највише), је крајње забрињавајуће и бојим се да је стадијум душевног бола, који како сами кажу трпе од “многих свакога дана” у опасној зони.
Оштећење њихових душа је заправо такво, да је распад исте сада у терминалној фази. Човек и људи са толиким душевним оштећењима заиста изискују неопходан медицински третман, с обзиром да је то њихово стање заразно и прети да прерасте у пандемију. Ако су они у таквом стању, како ли се тек осећа оних 195% осталих грађана Србије што се у њега куну као пред иконом сваки дан. Имајући у виду овај медицински контекст, као и чињеницу да су на челу државе такви људи и такав човек, са пуним правом се поставља питање, да ли су овде у проблему ОНИ или смо пак у проблему МИ.

У ком правцу се креће брод којим кормилари душевно угрожена особа која је спремна на све и свашта, само да би некога у нечему победио, само Бог зна. Ми сигурно не знамо, с обзиром да га већ, ни сами не знамо колико пута, бирамо на неке функције са којих он побегне пре него што и запамти где се налазе радне просторије (сам да их пронађе свакако не би знао). Ко без пуно размишљања наведе све функције на које је вођа биран у претходних пет година, заслужује аутоматски место у оном његовом штабу и прилику да буде у публици у неком његовом будућем обраћању нацији. Док страначки штаб заседа и вреба оне који помисле, а не дај Боже, и кажу нешто лоше о вођи, у припреми су и нова саопштења минут-два телевизије и Инфор(биро)мера која ће реалност учинити јаснијом.

Реалност или ријалити ? Одлучите сами !

П.С. Зна ли неко који је уопште став вође по неком важном питању ?

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=413

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Možete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>