«

»

Štampati ovo Чланак

КАД ПОРАСТЕМ БИЋУ СТРАНАЦ

Преговори трају, иду у добром правцу, али им нико не зна крај и нико ништа не обећава.

Тако гласе вести у којима нас медији извештавају о догађајима везаним за протесте радника и оних који још увек мисле да то јесу. Замрљани уговор са „ФИЈАТОМ“ и даље је мистерија коју би сви да открију, али у маниру „озбиљних политичара“ ови на власти не могу да откривају пословне тајне. Дакле, још нико да овом народу покаже шта је у њихово име неко потписао пре десетак година, а како ствари стоје неће ни ускоро. Пословна тајна или пљачка народа, мистерија је која ових дана дрма Србију. Да ли је „Фијат“, први страни инвеститор који ће после узетих субвенција и максимално искоришћених ресурса у виду бесплатне радне снаге, први напустити Србију, остаје да видимо у наредном периоду.

Сада већ добро увежбани хор који седи десно од председавајућег дома Народне скупштине, већ пету годину пева исту песму о лоповима пре њих. Налик пијаном госту под вашарском шатром који изнова наручују исту песму о бившој љубави уз коју ју је први пут пољубио или пак ону када га је она оставила, напредни хор сада већ крештавим гласом раштимовано понавља рефрен о бившим лоповима.
Колико су ти бивши лопови заиста вредни да о њима ови садашњи певају већ пет година, потврђују и они сами, стално их боцкајући и подсећајући да су они још увек ту. Да, они су сви ту, а радника који сами себе обогаљују или чак и живота лишавају нико и не помиње у тој песми. Наравно, за њих ту нема места, мада би онај без прстију још и могао да се нађе у песми с обзиром да би још увек могао да гласа за чланове хора, јер само што му нису испунили обећање и открили кривца због којег данас уместо да чека плату, чека инвалиднину.

Тумарајући између редова написаних о висини датих субвенција, у једном тренутку сам помислио да бих и ја могао да под таквим усливима постанем успешан бизнисмен. Додатни подстрек да размишљам на ту тему даде ми текст о страном инвеститору који се намерачио на пропалу фабрику једног, прво проказаног па онда брже боље аболираног и заборављеног „контроверзног“ бизнисмена. Ништа овде нема чудно док се не прочита име и презиме овог странца. Нећете веровати, а оно таквих имена у Србији има колико хоћете и да случајност буде већа, он се и презива исто као и ми !

У ишчекивању тог спасиоца, који ће фабрику која је процењена на око 40 милина евра, уз сагласност поверилаца, да купи за око 4 и у њу за две највише три године запосли 1000 радника, (да не цепидлачимо, 200-300 горе-доле, као да је то битно), штрајк у „Гоши“ и „Фијату“ полако, али сигурно, оде у заборав.

Да се ја, море, вратим мојој идеји. Сад је право време да, док овај хор пева рефрен о оним лоповима, ја кренем у реализацију те за народ најбоље идеје о страном инвеститору. Кад их чујем колико је доброг у тим страним инвестицијама, ништа ми друго не преостаје него да нађем правог посредника, који ће ову моју идеју да дошапне оном хоровођи и ето мене очас посла у кругу уважених страних инвеститора (Анђус не долази у обзир одмах да се зна).
Народе, спремај паре, да ми изградиш фабрику и да себи обезбедиш плате за једно три године унапред, а после, после ћемо да се договарамо. Дал` ће се договарате са овим или неким другим хоровођом, то зависи од вас, а не од мене. Ја гласам увек за хоровоћу (ал` кад победи) !

Што се тиче висине плате у тој мојој будућој страној инвестицији, е, о томе сада нема разговора. О њој можете да разговарате са тадашњом владом кад будете штрајковали. Једино знам да ћу ја тада да будем негде на Сејшелима. Имам и ја ваљда душу, мајка му стара, а и страни сам инвеститор!

Вук Косингас

Share

Stalna veza (link) ka ovom članku: http://pokretnezaposlenihsrbije.rs/?p=410

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Možete koristiti ove HTML tagove i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>